Uvek je zanimljivo zaviriti u nečiji život i videti kako zapravo izgleda njihova svakodnevnica. Rešila sam da podelim sa vama jednu nedelju.

Ponedeljak
Nikad nisam bila osoba koja ustaje rano, najviše zbog toga što sam noćna ptica. Najproduktivnija sam noću. Tada najbolje učim i završavam sve ono što preko dana nisam uspela. Ovaj ponedeljak je bio nešto drugačiji jer ništa nisam imala u planu sem opuštanja i pisanja novih postova! Dan započinjem oko 10, 11 ujutru. Umivam se, doručkujem i započinjem dan muzikom. Ne mogu da zamislim život bez muzike. Čitam druge blogove, pijem kafu, listam Pinterest, jednom rečju uživam. Volim ovakve dane, kad nemam drugih obaveza i kad mogu sebi da priuštim ovo. Uz fakultet takvi su jako retki i jako cenim ovakve trenutke. Ako ne stignem za vikend, Ponedeljkom planiram. Od osobe koja je bila wannabe organizovana, sad mogu da kažem da sam stvarno organizovana i uživam u tome. Pravim tabele, pišem obaveze, smišljam ideje za nove postove, pišem ih..

Utorak
Utorak je nešto malo zanimljiviji jer je blogerski radan. Prvo sam išla kod frizera na šišanje i preliv. Oduševljena sam trenutnom bojom kose i ne želim da je menjam do daljnjeg! I da, da li sam ikada naglas rekla koliko volim svoju kratku kosu?
Nakon frizera išla sam da se nadjem sa mojom blogodrugaricom Jelenom (Beautyfineprint). Slikamo se, kafenišemo i još se slikamo. Prepoznaćete nas tako što ćete videti devojku sa velikim fotoaparatom i saputnika sa velikim koferom kako tražu novu lokaciju za slikanje. Obično islikamo jedan outfit, a putešestvije nastavljamo kod druge sa koferom gde se presvlačimo i slikamo još jedan. Nakon toga ide naš omiljeni deo prebacivanje slika i kafenisanje u nedogled! Ako nas pitate tako bi mogle da živimo. Obavezno bacite pogled na Jelenin blog. Istoričar umetnosti koji je zaplovio u modne vode i koji piše fantastične modne postove. Nas dve obično zaglavimo, tako da obe vrlo kasno stignemo kući ako nemamo drugih obaveza. Nastavljam kući sa obradjivanjem slika do sitnih sati i nakon toga pravo u krevet.
Obavezno zapratite Marušku na Instagramu!
Sreda
Sreda je počela rano sa završavanjem nekih obaveza na fakultetu, Bio je to jedan od onih dana. Boli me stomak, čekam u redu. Ne znam da li ću stići sve da završim. Nakon toga sam nastavila na slikanje sa Jelenom. Pre nego što smo krenule na slikanje ja sam morala da završim nešto na kratko u banci, a to se pretvorilo u dobrih pola sata a već sam bila knap sa vremenom. Da ne bude sve tako crno, Jelena i ja smo stigle da islikamo kombinacije i da odemo na kafu. Što bi ona rekla, powerthrough-ovale smo dan! Nakon toga išla sam sa drugaricom na kolače. Ako me pratite sigurno znate koliko sam slaba na slatkiše. Obožavam kremaste kolače! Ukoliko ste ljubitelj istih i živite u Beogradu moje preporuke imate za Coffee Room i Dolce Tintoline. Dva omiljena mesta na kojima obavezno pojedem neki kolač. Popile smo kafu, pojele kolače, prošetale i ta sreda se polako privela kraju.
Četvrtak
Bio je poprilično miran. Probudila sam se, malo se posvetila društvenim mrežama i spremila se za pohod na kineze u sedamdesetom bloku. Cilj je bio pronaći što više čokera. Mogu vam reći da se potraga uspešno završila. Našla sam četiri ili pet vrlo zanimljivih čokera. Planiram da vam ih pokažem u nekom od narednih postova. Nakon toga sam se zaputila na železničku stanicu da kupim kartu za voz za Valjevo. Kupovala sam kartu za svoje prvo samostalno putovanje vozom. Znam da zvuči glupo, devojka sa 22 godine nije pre putovala sama vozom. Dešava se, uvek je to bilo u nečijem društvu i sada je došlo vreme za vatreno krštenje. Nakon kupovine sam se vratila kući i pre pakovanja šetala sam svoju kucu Beki. Nakon toga usledilo je mučno pakovanje. Najviše na svetu mrzim da se pakujem! Odlažem do poslednjeg trenutka i konstanto me muči onaj osećaj da sam nešto zaboravila. Kao što to obično biva, nisam uspela do kraja da se spakujem već sam ostavila za poslednji trenutak #GuiltyAsCharged.
Petak
Veliki dan je došao. Svoje pakovanje sam privela kraju i uputila se ka železničkoj stanici. Uplašena da ću promašiti voz ili da ću ući u pogrešan jer mi na karti ne piše peron, koračala sam ka čiki koji je stajao ispred voza i nervozno upitala da li ovaj ide za Valjevo. Dobivši potvrdan odgovor uputila sam se u vagon. Najednom moj strah je nestao očarana izgledom voza. Bio je to novi voz, sredjen i kulturan. Pronašla sam svoje mesto i čekala polazak. Nedugo nakon toga sam srela svoju rodjaku, tako da je put bio kratak i sladak. U Valjevu su me dočekale sestre i njihove drugarice. Iz Beograda sam, ali mi je cela rodbina  u Valjevu. Dobar deo svog života sam provela u njemu i uvek mu se rado vraćam. Iako je bio Petak odlučila sam da ga provedem kući, radno pišući nove postove.
Subota i Nedelja
Valjevo i leto znači Gradac! Gradac znači kupanje, druženje i roštiljanje sa porodicom. Kao i nedostatak interneta. To je jedna od najhladnijih i najčistijih reka u Evropi. Vikend je rezervisan za porodično okupljanje i roštiljanje pored reke daleko od grada i cele vreve. Kupamo se, sunčamo, igramo karte, Čoveče ne ljuti se, istražujemo lepote Graca u grupicama planinareći. Da, planinareći, ne znam kako bih to drugačije nazvala. Ono kad se skupimo u grupice, uzmemo štapove, stavimo ranac na ledja i hrlimo u nepoznato!
Obavezno me zapratite na Snapchatu ako vas zanima kako provodim dane @ana.vukosavljev

Javite mi da li vam se dopada ovakva vrsta postova i da li biste želeli češće da čitate ovakve postove!