Ko kaže da je samo Nova Godina rezervisana za velike odluke, planove i ciljeve? Ja kažem prekšite pravila i postavite nove ciljeve visoko, visoko! Nikada nije kasno za promene i nove, velike odluke!
Inspirisana time što mi junski rok nije prošao kako sam zamislila, reših sa vama da podelim misli koje mi se motaju ovih dana po glavi.

Vreme je da prestanem da se osećam kao životni promašaj. Došla sam u stadijum kad se osećam krivom svaki put kad uradim nešto za blog. Kad sam upisala treću godinu  prava, zaključila sam da me ono ne zanima i da ne želim time da se bavim. Ne mogu da zamislim sebe da sedim u kancelariji i 365 dana radim isto. Sa ovom pameti, upisala bih nešto vezano za modu ili umetnost. Sada je kasno. Naravno, neću odustati od fakulteta, nisam quiter ali se konstantno osećam kao fejl kad radim za blog, a ako me pratite sigurno znate koliko to vremena oduzima. Odlučila sam da ću prestati tako da se osećam. Radim ono što volim i nema razloga da prestanem sa tim. Utiče na fakultet, ali bar imam "dobar" razlog, ne lenčarim kući.
Počeću da vežbam! Od deteta koje je bilo vrlo aktivno, koje je treniralo sve moguće sportove, od odbojke prešlo u teretanu i završilo na stolici. Već 3 godine. U prethodne tri godine, moja fizička aktivnost se svela na povremeno trčanje ili radjenja cardio-a kući, nedovoljno naravno. Pre mesec dana sam odlučila da krenem u teretanu. Ne toliko zbog fizičkog izgleda, već psihičkog. Od sedenja imam neverovatne bolove u ledjima, osećam se tromo i bez energije. Iako ovog leta neću imati savršeno bikini telo, bolje je da se dozovem pameti ikad nego nikad. 😄 Pored vežbanja cilj mi je da regulišem ishranu, potpuno izbacim testo i smanjim slatkiše (a svi znate koliko sam slaba na njih).

 Prestaću da se uporedjujem sa drugima i ceniću svoj rad i trud. Mislim da ne postoji osoba koja se ne uporedjuje sa drugima, a ja sam od onih koji prednjače u tome. I to ubija. Nikada niste dovoljno dobri. Slika je mogla biti svetlija, oštrija, živahnija, možda malo bolje ukomponovana, pogledaj kako su samo tudje dobre, a tvoje ništa ne valjaju. Ili kad dodje do outfit postova uvek su tudji lepsi i bolji, a moji nekako nikako dovoljno dobri. Svesna sam da moram da prestanem u suprotnom ću završiti u Lazi. Isto tako sam svesna da ovim uporedjivanjem teram sebe da budem bolja, ali moram da nadjem balans. Sigurno nisam baš toliko loša.
Biću manje samokritična i voleću više sebe. Ovo se nadovezuje uz prvo. Samokritičnost je dobra, ali ne u velikim količinama.

Želim da blog podignem na novi nivo. Da više izgleda kao sajt. Isto tako bih volela da obogatim sadržaj, ali da ne bude komercijalan, već dosledan meni.

Priča oko YouTube je i dalje tu. Volela bih da nastavim sa kanalom, ali da blog ostane glavni, a videi da ga upotpunjavaju. Čekam da se sve kockice poklope i da polako uronim u novu avanturu.
Ph by Jelena (Moj Neseser)

Šta vi želite da promenite ovog leta?