Ne mogu da verujem da sedim i pišem post na temu organizacije. Ani pre godinu dana bi se ovakvi postovi činili dosadnim i glupim, ali ovih dana ih smatram veoma korisnim i praktičnim.
Iako pišem skoro blog četiri godine, nedavno sam došla do trenutka kada moram da odlučim da li želim da nastavim da pišem. Ne zato što me je neko naterao, već zato što jurim na sve strane i ništa ne stižem. Ako hoću da to radim kako treba, morala sam da se organizujem.

Došla sam na ideju da podelim sa vama kako sam uspela da se saberem, budem (koliko-toliko) uspešan student i provodim vreme sa dragim osobama.

Ovo su neki moji saveti:

● Odredite prioritete. Imala sam faze kad sam mislila da mi ništa ne polazi za rukom. Rastrčim se na sve strane, izgubim ceo dan a opet ništa ne uradim. Sedite i stavite prioritete na papir. Budite realni. Meni jeste na prvom mestu fakultet, ali to ne znači da ću zapostaviti blog i prestati da pišem. Tajna se krije u organizaciji, raspolaganju vremenom. Ja sam odlučila da skoro celo svoje slobodno vreme iskoristim na blog i to je moj izbor.

● Kad odredite prioritete, napišite na papiru plan za sledeću nedelju. Ja provedem celu nedelju na fakultetu i onda imam slobodan vikend koji koristim za fotografisanje za blog. Tekstove pišem tokom nedelje.

● Pišite postove unapred. Pre mi je bilo nezamislivo da pišem postove unaped, bez slika. Živela sam u ubeđenju da sve ide lakše kad mi dodju slike. To je zapravo bila lenjost i odlaganje. Mnogo je lakše kad napišete post dan pre nego što ga izbacite, onda vam ostaje samo fotke da izbacite i sve je mnogo lakše.

● Ne odustajte. Nekad želite da ostanete duže da spavate, imate osećaj da ulazite u rutinu, a vikend je jedino vreme koje možete da iskoristite za fotkanje i onda se nalazite u sukobu interesa. Verujte, ta rutina i spavanje su čista glupost. Naterajte se malo i videćete kako nije tako teško. Najlepši je osećaj posle uspešnog fotkanja ili izbačenog posta. Nema lepšeg podsticaja za dalje pisanje.


Kako vi uspevate da budete redovni?