Kad započinjete blog jedina stvar koju imate na umu jeste da li će vas iko čitati, uvredljivi komentari vam nisu ni na kraj pameti.

Kako vaš blog raste, suočavanje sa kritikom i uvredljivim komentarima je neizbežna stavka.
Primetićete da je kod nas osudjivanje vrlo rasprostranjeno. Svi su uvek pametniji od vas i rado će vam "posoliti pamet". Ne bih da počinjem sa onom pričom zašto nam je ovako kako nam je, ali jedno je sigurno. Treba manje da osudjujemo druge ljude i više da gledamo svoja posla. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali niko ne treba da osudjuje druge ljude. Probajte da jedan dan ne kažete nijednu ružnu stvar, ugrizite se za jezik i pokušajte da zapravo udelite komplimente drugim ljudima. Videćete koliko ćete se vi bolje osećati, kao i ljudi oko vas.

#1 Budite svesni onoga što izbacujete na internet.
Mislite o ovome svaki put pre nego što nešto objavite. Da li želite da svoj privatni život delite sa drugima? Probleme sa kojima se suočavate? Nisam sigurna da želite, niti da je internet pravo mesto za tako nešto. Naravno da je najlakše podeliti na internetu, gde stotine ljudi mogu da se poistovete sa vama, ali prvo razmislite da li je to najmudriji potez? Možda se ne uklapa u vašu priču, a još gore, to može biti upotrebljeno protiv vas.

#2 Njihova osuda nije jednaka vašoj stvarnosti!
Kad pročitate uvredljive komentare, odmah pomislite da svi tako misle o vama i kako živite u zabludi. Kako niste dovoljno dobri, da ne valjate... Zapamtite, to nije vaša stvarnost! Što pre to shvatite, biće vam lakše da se nosite sa negativnim komentarima.

#3 Da li poštujete osobu koja stoji iza uvredljivog komentara?
Ne bih da zvučim nabedjeno, ali da li vas zanima osoba koja vas vredja, koja nema nikakve veze sa vašim svakodnevnim životom? Da li vas zaista zanima njihovo mišljenje? Najčešće su u pitanju anonimusi, koji ne stoje iza svog imena i prezimena. Niko ne voli pomisao da drugi ne vole njega ili njegov rad, ali istina je da ne možemo svima da se svidimo. Smatram da jedino mišljenje koje treba da nam bude važno jeste naše. Dokle god volimo sebe i dok smo sami zadovoljni onim što radimo,biće sve u redu. Kako objavljivati nešto čime sami nismo zadovoljni, tad je gotovo sigurno da se ni drugima neće svideti.

Nemojte da dozvolite da vas negativni komentari odvrate od onoga što volite da radite! Budite okruženi pozitivom, ljudima koje volite i ne dozvolite da vas bilo šta zaustavi.

Što bi babe rekle, za dobrim konjem prašina se diže!

Za kraj bih napomenula da sam pričala o uvredljivim komentarima, laički rečeno hejterskim, ne o konstruktivnoj kritici. Ona je uvek poželjna!
Kako se vi suočavate sa negativnim komentarima?